Čita sam ovi dana knjigu o rvackoj povisti. To vam je ona koja ne govori baš onako kako je dosad bilo uobičajeno. Uvažava najnovije pronalaske na povisnom polju. Znam da to ne bi smilo bit zanimljivo, da nije drukčije. Spetlja ja ovo malo, je l de? Ma nisam! To vam je vako. Povist uvik pišu oni koji su pobjedili. Kao u utakmici. Ako si izgubio, pričaj ti priču. Dakle, ne smi se uvik virovat što u knjigam piše. Triba se nekad malo i raspitat. Čak i kod oni koji vas uče. Nisu oni pisali knjige niti i oni vama nameću. Reći će vam istinu ako je drukčija od onog što se traži od vas da naučite. Ne ću vas gnjavit s onim što sam ja pročita, reći ću vam samo jednu zanimljivost. Nekada davno imali smo kraljeve, ali smo i birali drukčije nego ostali. Nije to, naime, bilo kao: ja sam kralj i ti kao moj najstariji sin me nasliđuješ. Kakvi! Sabor, na kojem bi se sabrali predstavnici svega naroda, birali bi novog kralja. A on je moga bit iz obitelji bivšeg kralja, ali nije mora bit. Stvarno pametno. Zamisli da je onaj najstariji sin malo ćaknut, da ne kažem dobro ćaknut. I sad da on bude kralj! Stvarno bez veze, međutim tako se kod drugih radilo. E, dobri biše ti stari Rvati, dobri. A još oni kralj Tomislav ili Petar Krešimir IV. Da i je ponovo kako bi nam svima lipo bilo!

Bez obzira kakvi kraljevi bili ljudi bi im donosili darove. Rade to i ovim današnjim prisidnicima. Jedino je sada lakše. Ne moraš putovat na konjima, kočijama, tu su vozila razni vrsta. Čak kažu da bi brzo moglo biti razvijeno vozilo koje upravlja samim sobom. Ti mu lipo kažeš kud ćeš, a onda računalo preuzme nadzor i tamo te odveze. Ne znam što bi reka. Možda bolje pričekat da se to dogodi, ako se ikada dogodi, pa onda neka netko nešto pametno rekne. Ali koliko se ja razumim u računala ili digitalni svit ima tu puno pripreka. Više nego kad se putuje konjima. Pade mi na pamet da bi to sličilo putovanju na mazgama. Osobito ako su zaista mazge u sebi. Moj je ćaća ima jednu takvu. Bože moj, je bila mušičava! Jedino bi njega slušala, sve je ostale razbacivala oko sebe. Ko kakvo loše posloženo računalo. Salno nešto zanovita, a ne znaš što oće.

Je, malo u ovom mom govoru ima božićnog ugođaja. Pratija sam izbor ovog novog rvatskog prisidnika, čita onu knjigu, primišća one božićne ukrase tražeći im bolje misto do slidećeg Božića i uvatija me taj ugođaj. Ali, što je u tome loše? Zar nam ne bi bilo lipše da božićni duh u nama malo više živi? Ne mislim na petarde, puste darove, snig i tako to. Mislim na ono kad smo dobri jedni prema drugima. To vam je, dico moja, Božić. Ostalo je samo trošenje vrimena.

Nego, kako vam iđe škola? Ne govorite da je meni lako, jer sam je završija. Kakvi! Svaki je dan škola, pa bija ti u nekom razredu ili ne. Međutim, ako redovno učiš nemaš se čega bojat. Uvik si spreman za ispit. Samo se čovik ne smi pripast. Triba se i znat igrat, smijat, sve je tada lakše.

Miljenko Stojić

Cvitak, X, 6, Međugorje, veljača 2010., str. 33.