DID I ON

Print Friendly, PDF & Email

»A tko je ovo«, vikao je Kristijan iz dnevne sobe.

»Ma tko? Onaj čovjek što prolazi? Što te briga. Ljudi idu svojim putem«, bila je oštra majka Mara.

»Baš me briga za njega. Tko je ovaj ovdje?«

»Koliko znam ti si sam tamo. I ne deri se, sto sam ti puta govorila da se lijepo ponašaš.«

Odmahnuo je rukom. Ona baš danas ništa ne razumije. Pitat će dida da mu to razjasni.

»Nešto si se ušutio. Ništa ne odgovaraš. Učila sam te i da kad ti netko...«

»Znam. Čuo sam. Pitat ću dida.«

»Samo se ti duri. I did će ti reći što i ja. Inače će i on dobiti što ga pripada.«

Opširnije...

BABA JE KRIVA

Print Friendly, PDF & Email

»Robi, Robi«, zvao ga je netko.

Provirio je kroz prozor. Bio je to Điđi. Što se dere? Baš je naša vrime. Ne ću mu odgovoriti.

Điđi je vikao još malo i onda je prestao. Robi je ponovo pogledao kroz prozor. Nema ga. Otišao je. Hvala Bogu. Neka ga svi puste ne miru, dosadni su.

Vrtio se po kući. I mrko pogledavao baku. Sve je ona kriva. Ostarila, ne vidi i pravi probleme. Što se radije ne moli Bogu umisto da hoda po kući? Da je did živ, njemu bi se požalija, ovako nema kome. Rekne li što protiv babe, izmlatit će ga ćaća i mater. Baš su čudni. Zašto je štite?!

Opširnije...

TETKA

Print Friendly, PDF & Email

Stajala je pred otvorenom ladicom. U nju je mislila staviti onaj svoj stari mobitel. Dobro, nije star, lani ga je dobila, ali tetka je sada rekla da će joj donijeti novi i ona mu se tako radovala. Vidjela ga je kod jedne svoje kolegice i baš joj se dopao.

»Što buljiš u to? Da nisi bolesna«, odjedanput je začula iza svojih leđa.

Bila je to majka. Uvijek se nađe tamo gdje ne treba i kad ne treba.

»Ma, ništa važno, mislila sam je malo očistiti«, brzo je slagala. Sjetila se da to nije dobro, ali...

»Pričaš priče. A davno sam ti rekla da ne smiješ lagati. Nego, kad ti je već do čišćenja, kako kažeš, uzmi onu metlu i pometi ispred vrata kuće. Vjetar je nanio lišća i ružno je kada se ulazi.«

Opširnije...

ČAVRLJANJE

Print Friendly, PDF & Email

Vukli su se cestom njih trojica k'o tri kauboja. Čitav svijet je bio njihov. Zajedno s drugima igrali su košarku, dobro im je išlo i sada su veseli. Čeka ih kuća i vruć čaj, jer vremena su već hladna.

»Što ti meni ne dobaci onu loptu«, bubnu odjednom Mate.

»Koju loptu«, priupita Ivan?

»Kako koju«, nastavi Mate? »Bio sam potpuno sam na onom drugom kraju i moga sam im zabiti tricu dok si reka keks.«

»Manite se vi toga«, ubaci se u razgovor Stanko. »Pobijedili smo, što nam treba više. Bit će trica i sutra.«

»A jesi mi ga ti danas nešto pametan«, ne da se Mate. »Triba uvijek iskoristiti dobru priliku. Ja bih...«

»Ništa ti ne bi. Ne idu tebi trice kako misliš. Gleda sam ja to.«

Opširnije...

Osobno